Бог Перун

Бог Перун

ПЕРУН  храбри и вечнопрекрасни

Када би  стари Словени чули грмљавину, знали би  да је ово дело Перуна, заштитника храбрих ратника, сина Ладе и Сварога, најпознатијег из клана Сварожића. Без обзира ко је он врховним Боговима (син или унук), он је један од најпознатијих Богова кога су славили и штовали наши преци. Многи могу извући аналогију са древним грчким Зевсом, али Перун је увек био одан људима и спреман да се заложи за њих. Слику Перуна имитирали су многе словенске војне вође – црвени огртач, моћни коњ и копље или секира. Симбол овог Бога је секира, која је и оружје и талисман за ратнике, или перуника. Перунове молитве су увек изговарали браниоци родне земље, који су ишли за праведним циљем. У хришћанству Перун није заборављен – једноставно је замењен сликом пророка Илије. Јавља се и оцем Дајбога који је нама Србима директни предак. Многи  витезови су желели да буду моћни као Перун, па се најхрабријим србским витезовима надевао надимак громовити. Постоји и изрека- бије као Перун!

Перун кажњава кривоклетнике, као и све људе који су зли. Везан је за правду као и свако божанство које је повезано са Родом и силама Светла. Перун кажњава зле и непослушне затварајући им небеске двери. Кривоклетство кажњава још за живота кривоклетника, а у извршавању казне најчешће употребљава муње. У многим списима из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Софyскиј Собор), па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну. Перун би тако требало да казни и прокуне сваког ко би прекршио оно што је договорено.
             У хришћанским забелешкама из раног средњег века Перун се најчешће помиње, а често и сатанизује. Ово указује на то колико је чврсто био укорењен Перунов култ код Словена. О посвећености Перуну указује и чињеница да, до данас, многи топоними и биљке носе Перуново име (Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перуња вес у Словенији, планина Перин у Бугарској цвет перуника итд.). И дан-данас постоје изреке и клетве на неким словенским језицима које саџе Перуново име. До ђавола се на словачком може рећи До Парома, где Паром управо представља Перуна. На пољском реч пиорун значи гром. Код балтичких Словена четвртак се звао перендан итд.
      Име Перун је настало од суфикса -ун или -уњ (-унь), што означава вршиоца неке радње, и корена пер који значи ударати, разбити. Дакле Перун засигурно указује на ударача, разбијача, громовника, а такође и на бога  уништитеља и разоритеља. Зато му је и приписан утицај на природне непогоде.
      Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од клопарања точкова. Перун је на киповима представљан као јак мушкарац са брадом. Делови одеће говоре да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје представе Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње. У Перуновом власништву биле су и златне јабуке.

 Што се тиче биљака, храст је био неодвојиво везан за Перуна. Ова чињеница је подкрепљена тиме да је Дуб или храст свето дрво Срба и зову га записом . Код Срба се једна врста храста и данас зове грм, а ово име настало је од речи грмети. Дакле, очигледно је да је грм био посвећен грому, односно Перуну. Од других биљака ту су перуника, жалфија, коприва, јабука и чуваркућа. Перунове животиње биле су дивојарац и говече зубр-европски бизон  или зубор. Кад нису имали храмове, Словени су се Перуну молили у гајевима, требиштима и испод храстова.

Иди на врх