Световид

Световид

Ово божанство било је, пре свега, везано за острво Рујан и утврђење које се на њему налазило – Аркону. На том месту Световиду је био подигнут велелепни храм, по словенском обичају направљен од дрвета и осликан сценама из многих битака. Сам храм окруживале су две ограде, једна прекривена црвеним кровом а друга састављена од застора који су придржавала четири стуба. Величина храма била је отприлике 20X20м, што је открила експедиција која је истраживала рујанске рушевине 1868. године. У храму се налазила Световидова статуа направљена од више дрвених делова, који су били тако састављени да је изгледало као да је кип био направљен од једног јединог комада дрвета. Световидове ноге су на исти наобичан начин биле утврђене у земљу, па су приликом рушења кипа од стране католика ноге кипа морале бити посечене.


Хроничари описују Световидов кип као застрашујућу, осам метара високу представу божанства које је имало четири главе. Две Световидове главе биле су спреда а две позади при чему је свака глава гледала у свом правцу, због чега је деловало као да Световид гледа на све четри стране света. Бог је у руци држао лук, док је поред њега била типична ратничка опрема: узде, седло и мач. Световиду је такође припадао и бели коњ који је био у власништву храма, а о овом коњу бринуо се искључиво свештеник. Рујани су веровали да Световид ноћу јаше свог коња будући да су ујутру затицали коња добрано ознојеног и блатњавог. Световидов бели коњ служио је свештеницима за једну врсту гатања које се одвијало а следећи начин: пред коњем би била постављена група копаља кроз коју би коњ требало да прође. У случају када би коњ закорачио десном ногом, сматрало се да ће исход битке бити позитиван, а ако би закорачио левом, држало се да ће бити супротно. Оваква гатања нису се вршила само пред одлазак у битку, већ и у било којој прилици која би захтевала некакав избор. Рујани су увек поштовали исход предвиђања, који је за њих значио манифестацију воље Световида.

Аркона није била само верски већ и трговачки центар. Овде су долазили трговци који би у Световидовом храму остављали највреднији предмет из своје понуде пре него што би започели трговину. Такав поклон храму представљао је својеврсну жртву Световиду, који је имао да обезбеди помоћ божанства при обављању трговачких послова. На овај начин је ризница храма бивала све богатија, а томе су допринели и поклони разних владара који су желели да остану у добрим односима са Рујанима. На острво Рујан (данашњи Rügen у Немачкој) долазили су и Словени из осталих племена. Они су такође одавали почаст Световиду због чега су Рујани били веома поносни.

Међутим, Световидов кип из Арконе није био једина представа божанства на основу које се може реконструисати Световидов лик. Ту је и такозвани Збручки кумир који је нађен у Галицији, на југоистоку Пољске. Збручки кумир представља статуу са четири лица која гледају на све четири стране света. Два лица су мушка а два женска, па се поставља питање да ли се овде заправо ради о четри различита божанства. Неки сматрају да је ово истовремено кип Мокоши, Лади, Перуну и Сварогу док други мисле да је ипак у питању Световид. Проблем се може решити на сличан начин као и у случају Геровита и његове седомоглаве статуе. Оба божанства могла би представљати пантеон у малом, или пак разне аспекте истог божанства оличене у различитим божанским облицима.

Ако етимолошки анализирамо његово име можемо закључити да се ради о божанству које види свет – свевидећем божанству. Два Световидова кумира представљају божанство које гледа на све четри стране света, што је чињеница која говори у прилог овој теорији. Не би било необично да једно врховно божанство има такве моћи као Световид .Међутим, корен вид има и другачије значење, много шире од оног које има у речи видети. Санскритска реч вед значи знати из чега су произашле речи вид – зналац и веде – знања. Световид би тако био божанство које све види и све зна, дакле једна свезнајућа и свеприсутна космичка интелигенција. По неким изворима Световид је заправо био земаљски цар Светогор који је достигао просветљење и постао Световид – онај који све зна и све види. Световидов празник слављен је у доба скупљања летине. Тада би њему у част биле жртвоване животињске главе а вршило би се и гатање. Ово гатање није укључивало белог Световидовог коња већ би свештеник, односно, жрец посматрао стање медовине која је за време прошлогодишњег празника била сипана у Световидов жртвени рог. У случају да је течност у рогу опала, то би значило да ће година која следи бити сиромашна, док је препун рог значио родну годину. Након гатања медовина би се просипала, а свештеник би нову медовину доливао у рог. За време Световидовог празника људи би се лечили од болести очију користећи при том изворску воду и биљку видовшчицу.СВЕТОВИДЕ СВЕТИ ВИДЕ !!!

Иди на врх