Стрибог је био један од прворођених из искре богова или из даха Рода (верзије се донекле разликују, али све се зближавају у једном – ово је један од виших богова).

Стрибог се с правом сматра једним од милитантних богова који се боре на страни светла против таме. Увек је симболизовао ветар, заштитник је птица и свих елемената ваздуха. Преци су поштовали Стрибога ни мање ни више него Перуна, будући да је он из старије генерације божанстава. Представили су га као седог човека са рогом у рукама, не баш причљивим, али истовремено јаким и коректним. Због чињенице да је Стрибог сматран Богом ветра, посебно су га поштовали трговци и морепловци, јер је управо он испуњавао њихова једра ветром. Овај Бог је поштован и због чињенице да може бити нагао и љут, да ураганом уништи све што му се није допало.

Наши преци  су поштовали Стрибога заједно са другим Боговима. Ако размислите, то је превасходно последица специфичности самог Божанства. Пре свега, земљорадници су обожавали Стрибога. Према њиховим идејама, кишни облаци су се кондензовали над пољима само по вољи Стрибога, који је попут пастира водио облаке небом. Наравно, сви ратари су га обожавали и доносили му требе.
Морнари су били посебни штоваоци Стрибога, а успех сваког путовања зависио је од воље овог словенског божанства. Ако размислите о томе, нема тога што би омогућило сумњу у ову изјаву. Замислите да сте поморац који плута морем без икаквог мотора, навигатора или других модерних атрибута. Све што имате је ваша моћ у вашим рукама која вам омогућава да управљате бродом, звезде изнад главе, које наговештавају пут и ветар. А ако ветар није добар, сви ће ваши напори отићи низ воду, одбациће вас струја и ветар довољно далеко и изгубићете свој пут. Вероватно вам је постало јасно зашто Стрибог ужива посебну част међу древним словенским морнарима. Овде такође треба напоменути да су у стара времена морска путовања била намењена не само освајању нових земаља, већ и трговини. Друга професионална каста која је обожавала Стрибога били су трговци. Обично је храм у част бога Стрибога саграђен на обалама великих река и мора, једном речју, где су пролазили најважнији трговачки путеви. Трговци су обично представљали веома богата племена, надајући се да ће прибавити наклоност божанства, које је обећавало успешно путовање за њихов трговачки брод. Најпознатијим храмом Бога Стрибога, сматрао се храм подигнут на острву Березан, на ушћу Дњепра.

Стрибога су такође обожавали чаробњаци. Све је то било због чињенице да је, у погледу старих Славена, ветар био проводник духовне енергије. Мудри су поштовали Стрибога као чувара равнотеже природних сила, јер су му ветрови могли да пушу кишу, доносећи животињску влагу земљи, али могли су и, бесним, срушити све на свом путу. Чинило се да је Стрибог отелотворење јединства мудрости и емоционалне стране. Мудри су веровали да их ветрови могу подарити мудрошћу и знањем, јер су они својеврсни луталице између димензија различитих света.Код нас су Омаје (промаја) сматране за његове зле кћери које могу да упропасте човека. Промаја је и даље непријатељ број један наших бака .

Наиме, преостало штовање бога Стрибога могло се наћи још у деветнаестом веку, међу млинарима на обалама Дона где живе Козаци, Бога су назвали мало другачије – Стриб. Сачуван је чак и фрагмент обредне песме: „Верујте Стрибу, ми који смо с неба молимо га, јер нам сутра треба хлеба.“ Тврдили су да је вредно отпевати ову песму, тада би се одмах појавио прилично јак ветар који је попут чигре окретао крила ветрењача.

Мало се  зна о празницима у част бога Стрибога.Ту су хришћански инквизитори баш дали себи задатак да све податке униште. У неким изворима можете пронаћи информације да је празник овог божанства наводно обележен 21.августа у новом стилу. Авај, не постоје детаљни описи самог празника, постоје фрагментарне информације о томе које су тачно требе приношене Богу Стрибогу и то:траке, разнобојне крпе у боји, брашно, сецкани комадићи хлеба, житарице, па чак и каша, качамак, цицвара.Све то махало је на гранама дрвећа,над ветром обдуваним пољем.

Постоје и веровања да је Бог Стрибог имао четири празника одједном, у складу са сваким од четири годишња доба. У априлу је прослављен пролећни Стрибогов дан – дан првих топлих ветрова. Крајем лета прослављен је Ветрогон – дан ветра који је наговештавао приближавање јесење сезоне. Крајем септембра дошло је време да се прослави Листопад – празник који је обележио долазак првих зимских ветрова. Четврти и последњи празник било је пролеће, које се славило у фебруару, крајем зиме и које је означило скорашњи пролећни долазак.

Наша браћа из Омска у Русији чувају записане заповеди Бога Стрибога . На рунским таблицама у светим шлокама(реченицама крију се просте ,али веома дубоке поруке предака :

1. Брак који је склопљен у храму или капишту благословиће Богови и све стихије биће благонаклоне.
   2. Сваки мушкарац дужан је да прошири породицу и да изродити децу, правилно их одгаја и упути на прави пут.
   3. Увек је потребно живети у складу са сопственим умом и савешћу, не сме се прихватити инородно учење других људи и живети према нечијим упутствима. Потребно је остати онакав какав су били наши преци, без покушаја да се преобразимо у некога другог.
   4. Немојте скрнавити Мајку Земљу закопавањем мртвих у њој. Тела мртвих требало би да се препусте очишћењу светог огња.
   5. Одлазак сваке вољене особе треба да се врши ватром, како би душа покојника могла да напусти овај свет и оде до предака у Пресветој Сварги.
   6. Потребно је почастити своје претке требама без крви, у чију припрему се душа улаже, а то ће добити и душе предака на другом свету – део душе живих, а тада ће веза генерација бити бесконачна.
   7. Немогуће је непрестано тежити само земаљским и материјалним добрима, јер је све то кварљиво. Свако богатство може бити изгубљено, неко га може украсти, а само духовност неће моћи да се одузме. Духовно богатство стечено на овом свету је једино што има смисла.
   8. Морате почастити своје претке и Богове и држати се њихових заповести, јер само давањем можете добити нешто заузврат.
   9. Непријатељство међу браћом се мора окончати братском заједницом, јер спорови и рат свакога слабе.
   10. Пре него што човек достигне духовну и физичку зрелост, да би створио сопствену породицу, мора да поштује и покорава се родитељској вољи.
   11. Увек морате следити пут савести својих предака, јер је то једини начин да дођете до краја и пронађете мир за своју душу.
   12. Вреди поштовати и волети родитеље и старије људе, јер су они чувари мудрости и учитељи искуству.
   13. Не треба дозволити да се нечасне мисли и сумње населе у глави. Не можете викати, разговарати са страшћу и без размишљања. Не можете савладати љутњу у свом срцу.
   14. Потребно је уложити у васпитање своје деце, омогућити им да науче мудрост, доброту и осећају љубав.
   15. У животу било које особе постоје четири најважнија темеља – то су љубав, вера, воља и савест. Без ових основа неће бити правог живота.
   16. Морате радити све што сте желели свим срцем и душом, само на тај начин можете добити нешто лепо и заиста вредно. Неће бити неистине у праведном и послушном срцу, а жеље таквога човека биће најчистије и најплеменитије.