Нека словенска племена су звали овог  Бога Јаромир и он је симболизовао страст, незаустављиву енергију и пролеће. Овај нелегитимни Велесов син оличио је пролећну топлину и искрена осећања. Јарило је Бог Сунца у словенској митологији, али пролећног које је топло и пријатно. Божје име је ушло у свакодневницу Словена као симбол повлачења хладноће.  Бог младости и телесних задовољстава, Јарило воли све жене, одушевљавајући их топлином пролећног сунца и искреним осећањима. Јаромир је увек био представљен као младић који је сан свих девојака, земаљских и небеских.

Јарило – Бог Сунца.

Сунце јасно види и зна шта се крије у срцу човека који се склонио у сенку разгранатих стабала. Ништа није скривено од чистооког Јарила, ни грех ни добро. Он греје Земљу и ослобађа од Мариног леденог загрљаја.

 Син вечног Велеса је попут пролећног ветра, бујан и ведар. Његова снага је у топлини и светлости коју током дана Сунце шаље на земљу. И Бог удише љубав, Јарило: златна поља сјаје од његове љубави, реке жуборе, девојке се нежно осмехују, очи  скривају под сенком трепавица, момци расту, у раменима су шири и јачи.
Додолин син је младић, лице му је  прелепо. У његовим очима, непажња пролећног неба и у његовој коси зраци сунца ткају мрежу. На свом белом коњу Јарило скаче по небу и осветљава земљу. На глави попут круне, венац црвених макова, попут саме крви, а осмех Јарила, попут бисера,одсјај заслепљује његовом белином.

Наши Преци веровали су у Сунце, али другачије су га називали. Неко се молио  Јарилу, неко се у ноћној тами молио за зору Јаровит, неко је звао сунце Јаромир, јер је свету дао истиниту светлост. Било је много различитих имена, али Словени су и даље веровали у једног и истог Бога – Сунце, да је својом топлином отерао зимску хладноћу и свет и људска срца испунио светлошћу.

Име Јарило као да говори о нечем необузданом, светлом, неконтролисаном и јаком. А такав и јесте Бог Јарило – Бог младости и младоликости, Бог осећања и пожудне љубави, Бог плодности и жетве, Бог светлости и топлоте. Има много имена и много судова о томе одакле су та имена настала. Корен имена Бога „Јар“ значи пролеће и плодно. Отуда речи „Јарост“ – љутња, страст; „Јаје“ – пролеће; „Јарки-врући хлеб“ – свеж, мирисан хлеб. Отуда веровање да је Јарило Бог који долази у пролеће на земљу, корача и доноси жетву и љубав.

Јарила су обожавали и  Балтички Словени. Обожавали су божанство које су звали Јаровит, или Геровит. Овај Бог је имао симболе: златну кацигу и велики округли штит од злата. Било је то као да они персонификују дуализам Сунца: његову топлину и светлост, који дају живот и свој гнев и топлину, који могу сагоревати непријатеље. Стога је међу народима Балтика Јаровит био не само Бог Сунца и пролећа, већ и Бог рата.
Јарило , као Бог Сунца, има соларне знакове и симболе. Један од њих је и „Сунчев крст“. Обично су га носили свештеници, кнежева гарда и ратници. Соларни крст коришћен је као амајлија. Обележава  сву духовну снагу и чистоћу Јарила.

Сваор  је  симбол покрета. Јарило, Бог на свом коњу, кретао се преко хоризонта од зоре до заласка сунца. Тако је Сваор персонификовао кретање људске душе из таме у светлост, из сумње у чистоћу нечијих мисли.

Излазак Сунца Јарило у зору персонификовао је Коловрат. Био је симбол победе живота над смрћу.

Руна УД – Јарило – Сила, моћ, успех – страст у и ка животу.

Слава  Јарилу !