Тешко је пронаћи човека у Србији , али и другим земљама где обитавају Словени, кога не би заинтересовала повест старих Словена.
Сазнање о нашем постању, потребама наше словенске душе, енергетици, талисманима и древним традицијама и Роду Велике Расе може бити од кључне користи за нашу будућност и како материјални тако и духовни раст .
Раса за Словене значи : Род Аса или земља Великих Аса , Асија, Ра-основни слог који означава светлост, Расија, Рас Сија ! Да не идемо предалеко, јер у језику има толико наслеђа које су нам преци оставили да ни 5 књига не би било довољно да све објаснимо …
Ако би смо веровали званичној школи историје (изТорија-из Торе) ми Словени би смо онда били дивљаци који живе од плодова рада Атланата –западњака , и не бисмо имали никога паметног , а на земљи смо се појавили неком њиховом грешком , па они сада са нама не знају шта да раде …
Слава и хвала , благо даримо нашем Роду, људима који сачуваше наше Веде од заборава , ми знамо да нисмо дивљаци , већ нешто сасвим друго .
Веде написане пре више од 40 000 година и тешком муком сачуване од покушаја уништења, кажу :
После другог сукоба светлости и таме и страшне и велике битке , уточиште за Асе постаде планета Земља. Самим тим Род Аса је постао наш прародитељ. Земља или како се у Ведама назива Мидгард , беше раздељен на 4 дела рекама. На све 4 стране уз реке населише се људи Рода Велике Расе.
Према легенди, након овог тренутка на Земљи су се појавиле четири Рода велике Расе Да’Аријци, Ха’Аријци, Расени и Свјаторуси.
Родови Велике Расе су људи са белом кожом, чије су мисли чисте, а душа испуњена добром. Разликују се само по боји очију и расту, али су у основи братски народи. У протеклих неколико стотина хиљада година, народи старих Словена-Аријаца помешали су се са другим народима, тако да је сада прилично проблематично сусрести се с чистокрвним представницима Расе, а немогуће је доказати њихово чистокрвно и генетско порекло због насилних и ненасилних мешања са другим народима наше планете. Вредно је запамтити да је теорија о великим расним клановима основа за стицање нових знања и снаге предака, али важно је користити је само за добро, јер у супротном може наштетити потомцима древних Словена.
Да'Аријци
Да’Аријци ни у ком случају не смеју се упоређивати са представницима немачких нациста(Немци – они који су неми- мутави не умеју да говоре).
Немци, иако су себе сматрали непосредним прецима једног од четири клана Велике Расе то заправо нису , заправо германизовани Словени , полабски Словени , лужички Срби, да – Германи не ! Према историчарима, Да’Аријци су прва Раса која се појавила на земљи. Споља, представника ове расе, је лако препознати – они су увек били уочљиви високи, сивих очију и плаве-готово беле косе. Очи увек заслужују посебну пажњу – често се упоређују са бојом челика или сребра. Управо боја очију и нијанса коже опредељује разлике између 4 словенска Рода .
Да’Аријци су хиљадама година били познати само по нултој RH+ крвној групи, али под утицајем мешавина и генетских промена појавила се и А група. Чистокрвни Даарији, чији изглед је горе описан, не могу имати ни Б ни АБ крвну групу, јер се не могу комбиновати са енергијом Дааријаца. Иако је то питање дискутабилно, на крају је прошло више миленијума, а од мешања и генетских утицаја, крвна група може такође имати негативан RH, што у древној историји није било могуће са овим фактором.
Због уништавања од стране непријатеља стрих Словена , али и своје већ хришћанске власти, не постоје директни извори из којих би се могло прочитати о расама, али према ведским сазнањима, Дааријци су били одлични ратници који се нису плашили негативне енергије непријатеља и психотропних ефеката. Вредно је запамтити да су Да’Аријци по својој природи мирна и хумана раса, чији представници поштују своју врсту, не штете другим народима. Али ако би се поставило питање заштите породице и земље, Дааријци би храбро узели оружје и доказали своју снагу,памет и храброст. Овај Род свете раса има сиво-челичну боју очију, па је талисман на сребрном ланчићу са руном или словенским симболом артефакт који ће омогућити буђење сећања на овај велики Род .
Ха'Аријци
Ха’Аријци се с правом сматрају другим најважнијим Родом велике Расе.
Њихова посебност у изгледу су зелене очи, високог раста и плава коса, а (по једној теорији) на Мидгард су стигли из сазвежђа Орион. Таленат ових људи и њихова способност да се развијају у било ком правцу директно су зависили од генетике коју је оцртавала светлина боје очију. Хааријци могу имати и 0 и А групу крви, али увек са позитивним резусом.
Овај Род се окитио славом и уметношћу ратовања , али прославио се као и носилац интелекта свих Словена – Хааријски мачеви сматрани су поузданим браниоцима свих словенских земаља. Посебно треба истаћи чињеницу да су Хааријци били познати по свом високом војничком духу и могли су утицати на непријатеља не само уз помоћ физичке снаге, већ и снаге духа и своје неисцрпне позитивне енергије. Међу представницима ове расе често је било видара и исцелитеља који су били спремни да пруже помоћ ономе коме је била потребна.
Потомци овог рода прилагодили су се као нико у савременом свету, јер су одлични механичари који лако могу да се носе са било којом техником.Још у древности први Хааријци су били технолошки најразвијенији . У исто време, Хаарски Карун(руне ) с правом се сматра универзалним писањем Велике Расе и служи као основа за многе модерне азбуке. Мудрост и увид, знање и тежња самоусавршавању, продорни ум и интуиција – то су главни знакови правог Хааријца.
Raseni
Међу Родовима Велике Расе, извесни су и Расени, које су многи прогласили као Расу Словена , такође су их називали Расени- Етруски.. Упркос чињеници да је њихов раст нешто нижи од раста Хааријаца и Дааријаца, ретко су били инфериорнији у снази и храбрости. Смеђе очи су карактеристика овога Рода. Расенска крвна група је 0 или А. Често можете наићи друго име Расена, које више прија нашим ушима – Раси , Рашчани , Етруски ,Рассијани .
Према ведским изворима и древним легендама, Расени су живели у средњим земљама Велике Расе, тако да нису били тако вешти ратници, али то не значи да нису могли да се изборе за себе. Не тако богато искуство битака било је више него замењено бесом и борбеним трансом, већ и способност да се осети околина на суптилном енергетском нивоу. У исто време, овај Род је био рањив на спољашње психолошке утицаје и негативну енергију.Мисли се да су они били оружари они који су израђивали оружје за Словене . Њихова првобитна насеобина звала се Туле.
У свакој од модерних словенских држава имате град Тула и обично се баш у том граду налазе најпознатије фабрике оружја .
Способност да се уђе у борбени транс, извуче енергију из дубине свемира, остави по страни емоција и страх, учинила је овај Род незаменљивим помоћницима на бојном пољу, нарочито тамо где је хитно потребно пробити непријатељску одбрану. Расени, чији је изглед био нешто другачији од претходно описаних Родова, према неким теоријама су оснивачи Римског царства и преци већине народа модерне Европе.
Svetorusi
Четврти род су Светоруси, опис – широких рамена и високих, са плавим очима и плавом косом. Крвна група Светоруса може бити или 0 или А. Према легенди, у очима Светоруса могло се видети сву чистоћу неба и планинског језера, али у случају опасности, одсјај очију постајао је таман и оштрији од челика.
Централне територије Велике Расе првобитно су се сматрале земљама Светоруса. Дуго се веровало да су Светоруси најмирољубивији људи Велике Расе, али то није сасвим тачно – у случају опасности или ако је потребно да заштите свој дом и породицу, Светоруси као један постали су јаки ратници који су могли да се боре до последње капи крви. Међу Светорусима је увек могуће срести талентоване људе, способне за уметност, занат и креацију. Способност осећања суптилних материја на нивоу генетике омогућава Светорусима (и њиховим потомцима) да донесу хармонију у било какав хаос. Ако се дотакнете повести, многи су Светоруси постали духовни ментори, Жреци ,Волхви, исцелитељи. Сврха овог Рода је да ствара и гради хармоничан свет , налазећи у ужасном лепо и уводећи хармонију у хаотичан свет .
Словени су се наравно измешали између себе , али векови напада извана и насилна мешања су довели до нових група и подгрупа Словена, ово није написано да би неко мрзео друге нације , већ у циљу спознаје свог порекла и негације западног стереотипа да смо ми дивљаци пијанци и неписмени људи . Модерне нације су мешавина ових родова , али и неких других људи који су се у вихору повести састављали и растављали.
Ради појашњења , Словени су располагали са три писма и пиктограмским писмом –Хааријске руне, црте и резе , Глагољица која је прерасла у Буквицу. Пиктограме и руне су користили на разне начине па и као шифровано писмо . Тако да теорија о Ћирилу и Методију пада не у воду већ на отпад повести народа који и дан данас користе упрошћену Буквицу . Управо нас језик и писмо држе ближе нашим Боговима , нашим прецима , нашем Роду !
Sloveni danas
Словени данас заузимају већи део Европе и знатан део Азије. У Европи су најбројнија етничка скупина (око 35%). Словени су у језичком и културном погледу најкомпактнија етничка скупина у Европи. Разлике између појединих словенских језика мање су него, на пример, разлике између северних и јужних немачких дијалеката. Поред језичке блискости, која је најизразитија (упркос великој отворености словенских језика за позајмице из других језика), уочљива је и сродност духовне и материјалне стране словенских култура у многим аспектима: у народној књижевности, у веровањима и обичајима, у ношњи, архитектури, музици итд.
Словенски језици обично се деле на три групе и мада та подела није без недостатака, за сада је боља од других које су предлагане. Источнословенска група обухвата руски језик-једини урачунат као светски (159 милиона говорних представника), украјински (42,5 милиона) и белоруски језик (9,3 милиона). Западнословенска група обухвата пољски језик (39 милиона), чешки (10 милиона), словачки (5 милиона) и лужичкосрпски језик (око 55 хиљада). Јужнословенска група обухвата српски (13 милиона), бугарски (8,9 милиона), хрватски (6 милиона), словеначки (2 милиона) и македонски језик-мада га многи сматрају јужним дијалектом српског језика- (2 милиона).
Савремени словенски језици су, по природи ствари, живи језици, али у историји словенских језика било је и таквих који више не постоје. Поред старословенског језика, који данас постоји као богослужбени језик ортодоксних словенских цркава (у том случају се назива црквенословенски) па се зато и не може сматрати мртвим језиком у правом смислу речи, у мртве словенске језике спадају западнословенски језици: полапски и словински(ови народи су уз такво насиље германизовани да не чуди нестајање језика, али генетику нису победили! Још увек у Полабљу ходају Мидгардом представници свете Расе).
Тренутно је у току страшан лингвицид српског језика , толика је упорност да, не само пређемо на латиницу, него и да користимо енглеске изразе у нашем језику . Толико Турцизама, Германизама нас није уништило , па су наши душмани нашли нови начин . Променити писмо –стари рецепт. Када изгубиш писмо и језик губиш нацију и сувереност , а достигнућа- научна и технолошка преузима доминантни народ и тврди да су одувек то била његова достижења.
